ISO 17020 je međunarodni standard koji definiše zahteve za rad različitih tipova tela koja obavljaju kontrolu. Akreditacija po ovom standardu osigurava da kontrolna tela rade u skladu sa najvišim standardima kvaliteta, nepristrasnosti, doslednosti i pouzdanosti. Spisak akreditovanih merenja opisan je u nastavku:

‍

1. Kontrolisanje električnih instalacija niskog napona (do 1000 V).
Kontrolisanje električnih instalacija niskog napona  je ključno za osiguranje bezbednosti i funkcionalnosti električnih sistema.
‍

• Šta se kontroliše: 
  • Pregled i vizuelna kontrola
    • Opis: Prvi korak u kontrolisanju je detaljan pregled instalacije. Ovo uključuje proveru svih komponenti, kao što su kablovi, prekidači, utičnice i zaštitni uređaji.
    • Cilj: Identifikacija vidljivih oštećenja, nepravilnosti u instalaciji i potencijalnih rizika.
  • Merenje otpora izolacije
    • Opis: Merenje otpora izolacije između svakog od provodnika pojedinačno i zemlje, kao i međusobno
    • Cilj: Osiguranje da izolacija nije oštećena i da ne dolazi do curenja struje koje može izazvati kvarove ili požare.
  • Provera kontinuiteta zaštitnih provodnika
    • Opis: Merenje kontinuiteta zaštitnih provodnika kako bi se osiguralo da su svi delovi instalacije pravilno uzemljeni.
    • Cilj: Osiguranje efikasne zaštite od električnog udara.
  • Merenje otpora uzemljenja
    • Opis: Merenje otpora uzemljenja kako bi se osiguralo da uzemljenje bude efikasno.
    • Cilj: Osiguranje da se na uzemljivaču ne pojavi previsoki napon dodira ili koraka u slučaju kvara.
  • Provera funkcionalnosti zaštitnih uređaja
    • Opis: Testiranje zaštitnih uređaja kao što su osigurači, prekidači i diferencijalne sklopke.
    • Cilj: Osiguranje da zaštitni uređaji pravilno funkcionišu i da mogu prekinuti strujni krug u slučaju preopterećenja, ili kvara.
  • Merenje padova napona
    • Opis: Merenje padova napona u instalaciji.
    • Cilj: Osiguranje da padovi napona nisu preveliki, što može uticati na rad uređaja i efikasnost instalacije.
  • Provera orijentacije faznog, nultog izaštitnog provodnika
    • Opis: Provera pravilne orijentacije u okviru utičnice i prekidača.
    • Cilj: Osiguranje da su fazni, neutralni i zaštitni provodnici pravilno povezani kako bi se izbegli rizici od električnog udara.
  • Testiranje funkcionalnosti sistema
    • Opis: Provera funkcionalnosti celokupnog sistema pod opterećenjem.
    • Cilj: Osiguranje da instalacija može bezbedno i efikasno raditi pod normalnim uslovima opterećenja.

Kontrolisanje električnih instalacija niskog napona je složen proces koji uključuje više koraka kako bi se osigurala bezbednost i pouzdanost sistema. Redovno kontrolisanje i održavanje su ključni za sprečavanje kvarova i osiguranje dugotrajnog i bezbednog rada električnih instalacija.

‍

‍

2. Gromobranske instalacije i sistemi gromobranske zaštite

Kontrolisanje gromobranskih instalacija i sistema gromobranske zaštite je ključno za osiguranje njihove efikasnosti i bezbednosti.

‍

• Šta se kontroliše: 
  • Vizuelna kontrola
    • Opis: Prvi korak je detaljan vizuelni pregled svih komponenti gromobranskog sistema.
    • Cilj: Identifikacija vidljivih oštećenja, korozije, labavih spojeva i drugih nepravilnosti koje mogu uticati na funkcionalnost sistema.
  • Merenje otpornosti uzemljivača
    • Opis: Merenje otpora uzemljivača kako bi se osiguralo da je otpor dovoljno nizak za efikasno sprovođenje struje groma u zemlju.
    • Cilj: Osiguranje da uzemljivači mogu bezbedno kanalisati struju groma u tlo.
  • Provera kontinuiteta provodnika
    • Opis: Merenje kontinuiteta svih provodnika u gromobranskoj instalaciji, uključujući hvataljke, odvode i uzemljivače.
    • Cilj: Osiguranje da nema prekida u provodnicima koji bi mogli ometati sprovođenje struje groma.
  • Merenje otpornosti rasprostiranja gromobranskih uzemljivača
    • Opis: Merenje otpornosti rasprostiranja uzemljivača kako bi se osiguralo da je otpor ravnomerno raspoređen.
    • Cilj: Osiguranje efikasnog raspršivanja struje groma po tlu.
  • Kontrolisanje izjednačavanja potencijala
    • Opis: Provera izjednačavanja potencijala između različitih delova gromobranskog sistema.
    • Cilj: Sprečavanje pojave opasnih naponskih razlika koje mogu izazvati električne udare.
  • Provera funkcionalnosti zaštitnih uređaja
    • Opis: Testiranje uređaja za zaštitu od prenapona kako bi se osiguralo da pravilno funkcionišu.
    • Cilj: Osiguranje da uređaji mogu efikasno zaštititi instalaciju od prenapona izazvanih udarom groma.

Redovno kontrolisanje i održavanje gromobranskih instalacija i sistema gromobranske zaštite je ključno za osiguranje njihove efikasnosti i bezbednosti. Ovi postupci pomažu u identifikaciji i otklanjanju potencijalnih problema pre nego što postanu ozbiljni rizici.

‍

‍

3. Kontrolisanje niskonaponskih razvodnih postrojenja

Postupak kontrolisanja obuhvata nekoliko ključnih koraka kako bi se osigurala bezbednost, pouzdanost, efikasnost i performanse razvodnih ormana. Sva kontrolisanja mogu se svesti u dve kategorije kontrole:

1. Tipska kontrolisanja (Type Tests): Ova kontrolisanja se sprovode na prototipu ili uzorku proizvoda kako bi se potvrdilo da proizvod zadovoljava sve tehničke zahteve. Data kontrolisanja sprovode se u fabrikama.
2. Rutinska kontrolisanja (Routine Tests): Ova kontrolisanja se sprovode na svakom proizvedenom ormanu kako bi se osiguralo da svaki pojedinačni proizvod ispunjava specificirane zahteve.

‍

• Rutinska kontrolisanja:
  • Vizuelna kontrola
    • Opis: Proverava se da li su svi delovi pravilno montirani i da li ima vidljivih oštećenja.
    • Cilj: Identifikacija vidljivih oštećenja, korozije, labavih spojeva i drugih nepravilnosti koje mogu uticati na funkcionalnost sistema.
  • Kontrolisanje električne izolacije
    • Opis: Merenje otpora izolacije između svakog od provodnika ponaosob i zemlje, kao i međusobno
    • Cilj: Osiguranje da izolacija nije oštećena i da ne dolazi do curenja struje koje može izazvati kvarove ili požare.
  • Kontrolisanje električnih spojeva: 
    • Opis: Ovo kontrolisanje osigurava da su svi provodnici pravilno povezani i da nema prekida i labavih spojeva.
    • Cilj: Osigurava se da nema labavih ili loše izvedenih spojeva koji bi mogli izazvati pregrevanje, varničenje ili kratki spoj, što može dovesti do požara ili električnog udara.
  • Kontrolisanje dielektričnih svojstava
    • Opis: Kontrolisanje dielektričnih svojstava je ključno za proveru izolacionih karakteristika niskonaponskih ormana.
    • Cilj: Ovo kontrolisanje osigurava da izolacija između različitih električnih delova može izdržati visoke napone bez proboja.
  • Provera funkcionalnosti sistema
    • Opis: Provera funkcionalnosti celokupnog sistema kako bise osiguralo da svi delovi ormana rade ispravno.
    • Cilj: Proverava se da li svi prekidači, osigurači i drugi uređaji funkcionišu ispravno kako bi se obezbedila sigurnost, pouzdanost i efikasnost.

‍

‍

4. Kvalitet električne energije

• Opis: Procena kvaliteta isporučene električne energije je ključna za osiguranje pouzdanosti i efikasnosti elektroenergetskih sistema. Kvalitet električne energije utiče na performanse električnih uređaja, stabilnost mreže i ukupnu energetsku efikasnost. Loš kvalitet električne energije može dovesti do oštećenja opreme, povećanih troškova održavanja i smanjenja životnog veka uređaja.
• Šta se meri: 
  • Frekvencija napajanja
    • Opis: Promene u frekvenciji napajanja koje mogu biti uzrokovane promenama u proizvodnji i potrošnji električne energije. Stabilna frekvencija je ključna za pravilno funkcionisanje električnih uređaja i sistema.
    • Cilj merenja: Održavanje stabilne frekvencije je ključno za pravilno funkcionisanje električnih uređaja i sistema. Osiguranje da frekvencija ostane stabilna i unutar dozvoljenih granica kako bi se izbegli problemi sa sinhronizacijom i radom opreme.
  • Varijacije napona
    • Opis: Varijacije napona uključuju dugoročne (spore) i kratkoročne (brze) promene napona. Dugoročne varijacije mogu biti uzrokovane promenama opterećenja u mreži, dok kratkoročne varijacije mogu biti uzrokovane rasklopnom opremom i drugim brzim promenama opterećenja.
    • Cilj merenja: Sprečavanje oštećenja i nepravilnog rada opreme usled prevelikih varijacija napona.
  • Brze promene napona (flicker)
    • Opis: Brze promene napona, poznate kao flickeri, mogu izazvati treperenje svetla i druge probleme sa osvetljenjem. Flicker je obično uzrokovan brzim promenama opterećenja u mreži.
    • Cilj merenja: Održavanje stabilnosti napona kako bi se smanjio efekat treperenja svetla i drugih problema sa osvetljenjem.
  • Padovi napona
    • Opis: Padovi napona su kratkotrajna smanjenja napona koja mogu trajati od nekoliko milisekundi do nekoliko minuta. Oni su često uzrokovani kratkim spojevima, velikim opterećenjima ili kvarovima u mreži.
    • Cilj merenja: Identifikacija i minimizacija padova napona koji mogu izazvati prekide u radu opreme.
  • Prekidi napajanja
    • Opis: Prekidi napajanja su potpuni gubici napona u mreži koji mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko sati. Oni mogu biti uzrokovani kvarovima u mreži, radovima na održavanju ili prirodnim katastrofama.
    • Cilj merenja: Održavanje kontinuiteta napajanja kako bi se smanjili prekidi u radu korisničke opreme.
  • Prenaponski impulsi
    • Opis: Prenaponski impulsi su kratkotrajna povećanja napona koja mogu biti uzrokovana atmosferskim pražnjenjima, komutacionim procesima pri rasklopnoj opremi ili kvarovima u mreži.
    • Cilj merenja: Zaštita opreme od oštećenja usled prenaponskih impulsa.
  • Ukupno harmonijsko izobličenje (THD)
    • Opis: Ukupno harmonijsko izobličenje (THD) je mera ukupnog izobličenja napona uzrokovanog prisustvom viših harmonijskih frekvencija.
    • Cilj merenja: Održavanje kvaliteta električne energije i smanjenje uticaja harmonijskih izobličenja na opremu.
  • Pojedinačne harmonijske komponente
    • Opis: Pojedinačne harmonijske komponente su frekvencije koje su celobrojni umnošci osnovne frekvencije (50 Hz ili 60 Hz). Prisustvo ovih komponenti može izazvati pregrevanje i smanjenje efikasnosti opreme. One su uzrokovane nelinearnim opterećenjima kao što su elektronski uređaji, UPS sistemi i frekventni regulatori.
    • Cilj merenja: Održavanje amplituda pojedinačnih harmonijskih komponenti unutar propisanih granica kako bi se smanjio njihov uticaj na opremu i mrežu.
  • Interharmonici
    • Opis: Interharmonici su frekvencije koje nisu celobrojni umnošci osnovne frekvencije. Oni mogu izazvati vibracije, pregrevanje i smanjenje efikasnosti opreme.
    • Cilj merenja: Smanjenje uticaja interharmonika na opremu i mrežu, održavajući ih unutar propisanih granica.
  • Supraharmonici
    • Opis:  Supraharmonici su izobličenja napona ili struje u opsegu frekvencija između 2 kHz i 150 kHz. Ova izobličenja su često uzrokovana modernim elektronskim uređajima kao što su invertori, punjači za električna vozila, LED rasveta, i uređaji sa aktivnim ispravljačima. Supraharmonici mogu izazvati različite probleme u električnim mrežama, uključujući elektromagnetne smetnje (EMI) i smetnje u komunikacionim sistemima.
    • Cilj merenja: supraharmonika je identifikacija izvora ovih izobličenja, procena njihovog uticaja na opremu, održavanje kvaliteta električne energije unutar propisanih granica i smanjenje elektromagnetnih smetnji koje mogu uticati na komunikacione sisteme i druge elektronske uređaje.

‍

‍

5. Sistemi uzemljenja elektroenergetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000V

Uzemljenje je ključni deo elektroenergetskih postrojenja jer pruža sigurnost i pouzdanost sistema. Glavni ciljevi uzemljenja su zaštita ljudi i opreme, stabilnost sistema i efikasno odvođenje struja kvara. Efikasan sistem uzemljenja je ključan za sigurnost i pouzdanost elektroenergetskih postrojenja. Redovna merenja, kontrolisanje i usklađenost sa standardima osiguravaju da sistem funkcioniše ispravno i pruža potrebnu zaštitu.

‍

• Šta se meri:
  • Merenje otpora uzemljenja
    • Opis: Merenjem otpora uzemljenja proveravamo da li je otpornost uzemljivača dovoljno niska kako bi se obezbedila adekvatna zaštita ljudi i elektroenergetskog sistema od električnih udara i kvarova.
    • Cilj: Cilj merenja otpora uzemljenja je osigurati da je uzemljivačima dovoljno nizak otpor kako bi efikasno kanalisao struju u slučaju kvara. Nizak otpor uzemljenja smanjuje rizik od električnih udara i osigurava bezbednost sistema i ljudi.
  • Provera kontinuiteta uzemljivača
    • Opis: Provera kontinuiteta uzemljivača uključuje merenje električnog kontinuiteta između različitih delova uzemljivačkog sistema kako bi se osiguralo da su svi delovi pravilno povezani i da nema prekida u uzemljivačkom vodu.
    • Cilj: Cilj provere kontinuiteta uzemljivača je osigurati da svi delovi uzemljivačkog sistema imaju dobar električni kontakt i da nema prekida koji bi mogli ugroziti efikasnost uzemljenja.
  • Vizuelna kontrola
    • Opis: Vizuelna kontrola uzemljivačkog sistema uključuje pregled fizičkog stanja svih komponenti uzemljenja, uključujući uzemljivače, vodiče, priključke i spojeve. Kontrolisanje se vrši kako bi se identifikovali znakovi korozije, oštećenja, labavi spojevi ili drugi problemi.
    • Cilj: Cilj vizuelne kontrole je rano otkrivanje fizičkih oštećenja ili degradacije komponenti uzemljivačkog sistema. Ovo omogućava pravovremeno održavanje i popravke, čime se osigurava dugotrajna pouzdanost i efikasnost uzemljenja.

‍

‍

6. Transformatorske stanice, postrojenja i elektroenergetske mreže – relejna zaštita

Relejna zaštita je ključna za sigurnost i stabilnost električnih mreža. Kontrolisanje relejne zaštite obuhvata niz postupaka kojima se proverava ispravnost i efikasnost zaštitnih uređaja u trafostanicama.

‍

• Šta se meri tokom kontrolisanja: 
  • Vreme reakcije: Merenje vremena koje je potrebno releju da reaguje na određeni kvar ili preopterećenje.
  • Tačnost podešavanja: Provera da li relej ispravno detektuje struje i napone i da li reaguje na tačno podešene vrednosti.
  • Funkcionalnost releja: Testiranje različitih funkcija releja, kao što su zaštita od preopterećenja, kratkog spoja, zemljospoja, itd.
  • Pouzdanost: Provera da li relej pouzdano radi u različitim uslovima, uključujući simulaciju pojedinih kvarova i opterećenja.
  • Komunikacija: Testiranje komunikacije između releja i drugih uređaja u sistemu, kao što su SCADA sistemi.

Ovi testovi su ključni za osiguranje da relejna zaštita funkcioniše ispravno i da može efikasno zaštititi električnu mrežu od potencijalnih kvarova i oštećenja.

‍

‍

7. Transformatorske stanice, postrojenja i elektroenergetske mreže – energetski transformatori i prigušnice

Kontrolisanje energetskih transformatora i prigušnica je ključno za osiguranje njihove pouzdanosti i efikasnosti u elektroenergetskim sistemima. Tokom kontrolisanja, proveravaju se različiti parametri kako bi se osiguralo da uređaji rade ispravno i da mogu izdržati operativne uslove.

‍

• Šta se meri: 
  • Otpornost izolacije
    • Opis: Merenje otpornosti izolacije procenjuje stanje izolacije u transformatorima i prigušnicama. Ovo kontrolisanje otkriva degradaciju izolacije koja može dovesti do kvarova, kratkih spojeva ili opasnosti po bezbednost.
    • Cilj: Cilj merenja otpornosti izolacije je osigurati da izolacioni materijali pružaju adekvatnu zaštitu od električnih kvarova. Visok otpor izolacije ukazuje na dobru izolaciju, dok nizak otpor može ukazivati na oštećenje izolacije, vlagu ili druge probleme.
  • Otpor namotaja
    • Opis: Merenje otpora namotaja pomaže u otkrivanju nesimetrije u pojedinim namotajima, što može ukazivati na kratke spojeve između zavoja ili oštećenja namotaja.
    • Cilj: Cilj merenja otpora namotaja je identifikacija problema kao što su kratki spojevi, nejednaka raspodela namotaja ili oštećenja izolacije, što može izazvati dodatno zagrevanje i smanjenje efikasnosti uređaja.
  • Induktivnost
    • Opis: Merenjem induktivnosti prigušnice proverava se da li je došlo do odstupanja nominalnih vrednosti prigušnice.
    • Cilj: Cilj merenja induktivnosti je osigurati da prigušnice imaju odgovarajuće magnetne karakteristike za efikasan rad.
  • Termografska kontrola
    • Opis: Termografska kontrola transformatora i prigušnica koristi infracrvenu tehnologiju za detekciju i merenje toplote koju emituju ovi uređaji. Ova metoda je veoma korisna za identifikaciju problema kao što su pregrevanje, loši kontakti i neispravni delovi, koji mogu biti nevidljivi golim okom.
    • Cilj: Cilj termografske kontrole je rano otkrivanje problema kao što su pregrevanje namotaja, loši električni kontakti i problemi sa hlađenjem, što omogućava preventivno održavanje i smanjenje neplaniranih zastoja. Ovo merenje pomaže u povećanju pouzdanosti i efikasnosti transformatora i prigušnica.

‍

‍

8. Transformatorske stanice, postrojenja i elektroenergetske mreže – prelazne pojave

Prelazne pojave u elektroenergetskom sistemu odnose se na brze promene koje se dešavaju tokom različitih operativnih stanja, kao što su uključivanje i isključivanje opreme, kvarovi ili promene opterećenja. Ove pojave su ključne za analizu jer mogu uticati na stabilnost i pouzdanost sistema.
‍

• Šta se meri: 
  • Prelazni naponi
    • Opis: To su brze promene napona koje se dešavaju tokom prelaznih stanja, kao što su uključivanje ili isključivanje prekidača, kvarovi na mreži ili udari groma. Ovi naponi mogu izazvati oštećenja na opremi ako nisu adekvatno kontrolisani.
    • Cilj: Cilj merenja prelaznih napona je identifikacija i analiza ovih brzih promena kako bi se osigurala stabilnost sistema i zaštitila oprema od potencijalnih oštećenja. Ovo merenje pomaže u procesu kreiranja zaštitnih uređaja i strategija za ublažavanje efekata prelaznih napona.
  • Start motora
    • Opis: Kada se motor pokreće, dolazi do velikog početnog strujnog udara koji može izazvati prelazne pojave u mreži. Ove struje su obično mnogo veće od nominalnih struja motora.
    • Cilj: Cilj merenja struje pri startu motora je analiza početnog strujnog udara kako bi se osigurala stabilnost mreže i zaštitila oprema. Ovo merenje pomaže u dizajniranju sistema za kontrolu starta motora i smanjenje negativnih efekata na mrežu.
  • Frekvencija
    • Opis: Merenje frekvencija prelaznih pojava odnosi se na praćenje promene frekvencije u elektroenergetskom sistemu tokom prelaznih stanja kao što su uključivanje i isključivanje opreme, kvarovi i prenaponi.
    • Cilj: Cilj merenja frekvencija prelaznih pojava i prenapona je identifikacija i analiza učestalosti i intenziteta ovih događaja kako bi se osigurala zaštita opreme i stabilnost sistema. Ovo merenje pomaže u dizajniranju zaštitnih uređaja i strategija za ublažavanje efekata čime se smanjuje rizik od oštećenja opreme i povećava pouzdanost elektroenergetskog sistema.

‍

‍

9. Transformatorske stanice, postrojenja i elektroenergetske mreže – obrtne mašine

Kontrolisanje obrtnih mašina je ključno za održavanje njihove pouzdanosti i efikasnosti. Redovna kontrola obrtnih mašina pomaže u ranom otkrivanju problema i sprečavanju ozbiljnih kvarova, čime se produžava vek trajanja mašine i povećava njena pouzdanost.

‍

• Šta se meri:
  • Merenje otpora izolacije
    • Opis: Merenje otpora izolacije je ključno za procenu stanja izolacije namotaja obrtne mašine. Ovo merenje pomaže u otkrivanju degradacije izolacije koja može dovesti do kvarova, kratkih spojeva ili opasnosti po bezbednost.
    • Cilj: Cilj merenja otpora izolacije je osigurati da izolacioni materijali pružaju adekvatnu zaštitu od električnih kvarova. Visok otpor izolacije ukazuje na dobru izolaciju, dok nizak otpor može ukazivati na oštećenje izolacije, vlagu ili druge probleme.
  • Merenje otpora namotaja
    • Opis: Merenje otpora namotaja je važno za procenu stanja namotaja u obrtnoj mašini. Ovo merenje pomaže u otkrivanju nesimetrije u namotajima, što može ukazivati na probleme kao što su kratki spojevi između zavoja ili oštećenja namotaja.
    • Cilj: Cilj merenja otpora namotaja je identifikacija problema kao što su kratki spojevi, nejednaka raspodela namotaja ili oštećenja izolacije, što može izazvati dodatno zagrevanje i smanjenje efikasnosti mašine.
  • Termografska kontrola
    • Opis: Termografska kontrola koristi infracrvenu tehnologiju za detekciju i merenje toplote koju emituju obrtne mašine. Ova metoda je veoma korisna za identifikaciju problema kao što su pregrevanje, loši kontakti i neispravni delovi, koji mogu biti nevidljivi golim okom.
    • Cilj: Cilj termografske kontrole je rano otkrivanje problema kao što su pregrevanje namotaja, loši električni kontakti i problemi sa ležajevima, što omogućava preventivno održavanje i smanjenje neplaniranih zastoja.
  • Električno kontrolisanje obrtnih mašina je ključno za procenu njihovog stanja i performansi. Električna kontrola obrtnih mašina uključuje merenje struje bez opterećenja, što pomaže u otkrivanju problema sa namotajima, rotorom ili balansiranjem, kao i merenje napona za procenu stabilnosti napajanja i otkrivanje naponskih padova ili prenapona. Takođe, analiza harmonika identifikuje neželjene harmonijske komponente koje mogu uticati na performanse mašine i njeno zagrevanje.
    • Opis: Električna kontrolisanja obuhvataju različite metode za procenu stanja i performansi obrtnih mašina, uključujući merenje struje bez opterećenja, merenje napona, analizu harmonika i druge testove.
    • Cilj: Cilj električnih kontrolisanja je osigurati pouzdanost i efikasnost obrtnih mašina kroz rano otkrivanje problema sa namotajima, rotorom ili balansiranjem, padovima napona, ne željenim višim harmonicima i drugim električnim kvarovima.

‍

‍

10. Transformatorske stanice, postrojenja i elektroenergetske mreže – merni transformatori

Kontrolisanje mernih strujnih i naponskih transformatora je ključno za osiguranje tačnosti i pouzdanosti merenja i pouzdanog rada relejne zaštite u elektroenergetskim sistemima.

‍

• Šta se meri:
  • Testiranje polariteta (homolognosti) krajeva namotaja:
    • Opis: Testiranje polariteta određuje relativne polaritete namotaja transformatora.
    • Cilj: Cilj testiranja polariteta je osigurati pravilno povezivanje transformatora, što je ključno za ispravan rad sistema kada se povezuju sa zaštitnim ili mernim uređajima.
  • Testiranje izolacije:
    • Opis: Koristiti megger za merenje otpora izolacije između namotaja i uzemljenja kao i između primara i sekundara.
    • Cilj: Cilj testiranja izolacije je osigurati da izolacioni materijali u transformatorima pružaju adekvatnu zaštitu od električnih kvarova.
  • Karakteristika magnetisanja naponskih transformatora:
    • Opis: Karakteristika magnetisanja prikazuje odnos između magnetnog fluksa i magnetne sile u jezgru transformatora. Ovo kontrolisanje pomaže u identifikaciji zasićenja jezgra, gubitaka u jezgru i drugih magnetnih svojstava koja utiču na performanse transformatora.
    • Cilj: Cilj kontrolisanja karakteristike magnetisanja je procena magnetnih svojstava jezgra transformatora i njegovih performansi pod različitim uslovima rada. Ovo kontrolisanje pomaže u identifikaciji tačke zasićenja jezgra, što je važno za optimizaciju rada transformatora i sprečavanje pregrevanja i gubitaka u jezgru.

‍

‍

11. Transformatorske stanice, postrojenja i elektroenergetske mreže – prekidači, rastavljači i rastavne sklopke

Kontrolisanje prekidača, rastavljača i druge rasklopne opreme je ključno za osiguranje njihove pouzdanosti, bezbednosti i efikasnosti u elektroenergetskim sistemima.

‍

• Šta se meri:
  • Vizuelna kontrola
    • Opis: Vizuelna kontrola uključuje pregled fizičkog stanja rastavljača, rastavnih sklopki i prekidača. Ovo obuhvata proveru izolacije, kontakata, kućišta, mehaničkih delova i svih vidljivih znakova habanja, korozije ili oštećenja.
    • Cilj: Cilj vizuelne kontrole je rano otkrivanje fizičkih oštećenja ili degradacije komponenti koje mogu uticati na pouzdanost i bezbednost opreme. Pravovremeno otkrivanje problema omogućava preventivno održavanje i smanjenje rizika od kvarova.
  • Merenje otpora kontakata
    • Opis: Merenje otpora kontakata procenjuje nivo kvaliteta dodirnih površina sklopnog dela.
    • Cilj: Cilj merenja otpora kontakata je osigurati da kontakti imaju nisku vrednost otpornosti, što ukazuje na kompaktan spoj. Visok otpor može ukazivati na loše kontakte, što može dovesti do pregrevanja, gubitaka energije i potencijalnih kvarova.
  • Testiranje izolacije
    • Opis: Testiranje izolacije uključuje merenje otpora izolacije između kontakata i uzemljenja. Ovo merenje se vrši pomoću meggera kako bi se procenilo stanje izolacionih materijala.
    • Cilj: Cilj testiranja izolacije je osigurati da izolacija pruža adekvatnu zaštitu od električnih kvarova. Visok otpor izolacije ukazuje na dobru izolaciju, dok nizak otpor može ukazivati na oštećenje izolacije, vlagu ili druge probleme.
  • Operativni testovi
    • Opis: Operativni testovi uključuju provere funkcionalnosti rastavljača, rastavnih sklopki i prekidača. Ovo obuhvata testiranje otvaranja i zatvaranja, kao i provere vremena reakcije.
    • Cilj: Cilj operativnih testova je osigurati da rastavljači, rastavne sklopke i prekidači pravilno funkcionišu čime se osigurava stabilnost i bezbednost elektroenergetskog sistema.

‍

‍

12. Elektroenergetski kablovi i kablovski pribor

Kontrolisanje kablova je ključno za osiguranje njihove pouzdanosti, bezbednosti i dugovečnosti u elektroenergetskim sistemima. Ova kontrolisanja omogućavaju identifikaciju potencijalnih problema kao što su degradacija izolacije, prisustvo vlage, mehanička oštećenja i drugi faktori koji mogu dovesti do kvarova ili smanjenja efikasnosti. Redovno ispitivanje kablova pomaže u ranom otkrivanju ovih problema, omogućavajući pravovremeno održavanje i popravke, čime se smanjuje rizik od neplaniranih zastoja i povećava sigurnost sistema. Potreba za kontrolisanjem proizlazi iz želje da se osigura kontinuitet napajanja, smanje troškovi održavanja i produživek trajanja kablova, što je od suštinskog značaja za stabilan i efikasan rad elektroenergetskih mreža.

‍

• Šta se meri:
  • VLF ispitivanje kablova
    • Opis: VLF (Very Low Frequency) testiranje kablova koristi niske frekvencije (obično 0.1 Hz) za kontrolisanje izolacije kablova. Ova metoda je posebno pogodna za kontrolisanje dugih kablova i kablova sa visokom kapacitivnošću, kao što su podzemni kablovi.
    • Cilj: Cilj VLF testiranja je procena stanja izolacije kablova kako bi se otkrile potencijalne slabosti ili oštećenja koja mogu dovesti do kvarova. Ovo testiranje pomaže u identifikaciji problema kao što su delaminacija, vlaga u izolaciji i druge degradacije materijala. VLF testiranjeje ključno za preventivno održavanje i produženje veka trajanja kablova.
  • Merenje ugla gubitaka
    • Opis: Merenje ugla gubitaka (takođe poznato kao tan delta testiranje) procenjuje dielektrične gubitke u izolaciji kablova. Ovaj test meri fazni pomak između napona i struje kroz izolaciju, što omogućava procenu kvaliteta izolacionog materijala.
    • Cilj: Cilj merenja ugla gubitaka je identifikacija degradacije izolacije koja može dovesti do povećanih dielektričnih gubitaka i potencijalnih kvarova. Nizak ugao gubitaka ukazuje na dobru izolaciju, dok visok ugao gubitaka može ukazivati na prisustvo vlage, kontaminacije ili drugih problema u izolaciji. Ovo merenje je važno za dijagnostiku stanja kablova i planiranje preventivnog održavanja.

‍

‍

13. Termovizijska kontrolisanja

Termovizijska kontrola je metoda koja koristi infracrvenu tehnologiju za detekciju i merenje temperaturnih razlika na površinama objekata. Ova tehnika omogućava identifikaciju problema koji nisu vidljivi golim okom, kao što su curenja, pregrevanja, ili izolacioni nedostaci. Razlozi za sprovođenje termovizijske kontrole uključuju prevenciju kvarova, povećanje energetske efikasnosti i smanjenje rizika od požara. Kroz ovu kontrolu, moguće je rano otkriti potencijalne probleme i preduzeti korektivne mere pre nego što dođe do ozbiljnijih oštećenja ili gubitaka. Benefiti termovizijske kontrole uključuju produženje životnog veka opreme, smanjenje troškova održavanja, i poboljšanje sigurnosti objekata i ljudi.